,,Putuj igumane i ne misli na manastir” – o postojanju nesvesnih obrazaca življenja

Ko god je malo zagrebao po psihološkim i psihoterapijskim temama primetio je da se svuda pominje termin obrasca ponašanja, razmišljanja, osećanja i slično. To su sve one stvari koje nam se ponavljaju, tj. koje ponavljamo u životu, bilo da se radi o odabiru partnera, posla, funkcionisanju sa prijateljima ili slično.

Postoje bar dva razloga zašto iznova i iznova prolazimo kroz slične ili iste životne situacije, koje nazivamo obrascima, skriptom, nesvesnim životnim planom itd.

Prvi je to da naš mozak funkcioniše po principu štednje. Živimo, mislimo i osećamo se kao na ,,automatskom pilotu”. Priroda je štedljiva pa ne želi da se energija rasipa u svakoj situaciji, nego na osnovu ranijih iskustava, naučenih i usvojenih vrednosti automatski reagujemo. Sve je super dok su ti šabloni ,,abdejtovani”, dok su funkcionalni i u skladu sa realnim okolnostima. Kad nisu onda smo u problemu.

,,Muškarci hoće samo seks.” je primer uverenja koje izgrađuje neki šablon, koji dalje vodi tome da će osoba sa tim uverenjem i nesvesno birati baš takve muškarce, koji žele samo seks. Tako će sebi potvrditi da je to istina. Da bi se izabrao neki drugi tip muškarca potrebno je promeniti uverenje, uvideti koji to muškarci hoće samo seks, koji i kakvi žele nešto drugo… za sve to potrebna je energija, vreme, rad, investiranje sebe. A mozak hoće da štedi. Znači, neophodno je prepoznavanje (nesvesnog) ,,autopilota” i ,,uključivanje” (svesne) opcije ,,ručnog upravljanja”.

Drugi razlog konstantnog vraćanja na šablonsko ponašanje jeste potreba da se taj ,,šablon” prevaziđe. Šta to znači? Šabloni, kao reprezenti nečeg negativnog u našem nesvesnom, uglavnom nastaju u nekim periodima ranih razvoja, u odnosima sa važnim ljudima, i to u emotivno nabijenim, često neprijatnim situacijama. Ako uzmemo gore pomenuto uverenje, ono je moglo nastati recimo slušanjem mama, tetaka, strina i drugih važnih žena i njihovih iskustava (i uverenja), pa bi se ,,namestila” neka realna situacija koja bi to i potvrdila (recimo starija sestra ili mlada tetka koju je nakon prvog seksa dečko ostavio) i time bi uverenje bilo formirano.

Ali, mi ipak imamo potrebu da živimo slobodno i autentično, da zadovoljimo svoje potrebe. Pa iako postoje uverenja, šabloni, nesvesni planovi i odluke o drugima i životu želimo da toga nema, da rešimo i nastavimo dalje.

Zato postojanje šablona nije samo neka patologija koju nesvesno ponavljamo unesrećujući sebe, već je i naš način da se toga rešimo. Vraćanje na ,,staro” i ,,već viđeno” (iako negativno i neželjeno) u funkciji je prevazilaženja i razrešenja. Kada to odradimo, raskrstimo sa prošlošću, starim doživaljajima, uverenjima i obrascima, više i nemamo potrebu da se osvrćemo i na to vraćamo. Tada počinje da važi ona poznata ,,Putuj igumane i ne misli na manastir”.

Autor : Filip Stojković, psihoterapeut

Certified Transactional Analyst (CTA) in the field of Psychotherapy under contract – Psychotherapist under contract

+381638047103