Tri ključne osobine potrebne za promenu

U različitim psihoterapijskim pravcima uloga psihoterapeuta u procesu psihoterapije razlikuje se u nekim pojedinostima, to su nijanse, koje se tiču metoda, intervencija i tehnika koje terapeut koristi, kao i opšteg načina rada i angažovanja terapeuta i klijenta u toku terapije. Svi pravci se slažu u  tome da je posao terapeuta da obezbedi takvu ,,klimu“ na terapiji, koja će pogodovati radu. Pošto psihoterapija podrazumeva iskrenost i otvorenost po pitanju intimnih sadržaja koji su u vezi sa razlogom dolaska klijenta na terapiju, neophodno je da ta ,,klima“ bude ispunjena toplinom i poverenjem.

Terapeut takvu klimu izgrađuje na osnovu svoje tri glavne osobine a to su: 1. moć, 2. dozvola i 3. zaštita.

1. Moć terapeuta nije u njegovom stavu, napadnom autoritetu i opštoj nametljivosti. Njegova se moć ogleda u njegovom znaju tehnika, intervencija, u poznavanju procesa rada, preduzimljivosti i inicijativi. Takav je terapeut potentan jer poznaje način rada, poznaje cilj kao i metode i korake kako do cilja doći. Ova osobina zahteva od terapeuta da bude snažna i otporna figura koja je u stanju da osmisli odgovarajuće terapijske intervencije. On može izgledati i kao snažni motor razvoja, koji svojim stavom, ponašanjem i rečima podstiče rad, a pri tom ne mora biti direktivan.

person-984039_960_7202. Dozvola može biti verbalno i neverbalno, direktno i indirektno data na one kapacitete i potencijale koji su klijentu zabranjeni, koje klijent nije razvio, nadogradio, kojih se odrekao, zbog toga njegov razvoj trpi, kvalitet njegovog života je smanjen a on sam nije zadovoljan ili pati. Direktna i verbalna dozvola može glasiti ,,u redu je da plačete“ kada se klijent snebiva da zaplače dok priča o nečemu što mu je bolno ili se izvinjava dok plače. Ali najsnažnije su neverbalne dozvole koje se iskazuju gestikulacijom, pogledom izrazom lica ili pokretom ruke. Dozvola je i strpljivo slušati klijeta dok iskidano i nepovezano priča jer mu se strpljenjem daje do znaja da ne mora da žuri, da slobodno može da uspori jer će terapeut sačekati i saslušati ono što mu je važno jer je važno za oboje. Dozvolu možemo prepoznati kada govorimo ili radimo ono što inače sebi ne dozvoljavamo.

3. Zaštita koju terapeut pruža oseća se kao sigurnost da se iznesu bolne, problematične ili na bilo koji način neprijatne stvari. Terapijski prostor i vreme osećaju se kao sigurno utočiste i bezbedno okruženje za intimne sadržaje i ostvarivanje bliskosti. Toplina i prihvatanje u službi su odnosa između terapeuta i klijenta, u kojem su obe stane uvažene, što pomaže klijetnov osećaj samoopredeljenja i ostvarivanje ravnopravnog terapijskog odnosa. Terapeut zaštitu pruža emapijom, saosećanjem sa klijetnom. Empatija pri tom ne znači ,,ulaženje u cipele“ klijenta, jer bi to onda bilo samo terapautovo lično iskustvo klijentovog problema. Empatija znači ja vidim i čujem kako se ti osećaš sa tim i razumem šta to za tebe lično znači.

flower-1283259_960_720Svaki terapeut ima sve tri osobine, ali je obično jena od njih najuočljivija, bilo zato što je taj njegov kapacitet najrazvijeniji, bilo da je to njegov stil rada. Zato je važno izabrati terapeuta po svojim potrebama, odnosno po dominantnoj potrebi, jer će takvo usklađivanje klijenta sa terapeutom biti produktivno za rad. Naravno potrebe se menjaju, pa se tokom terapije mogu više puta smenjivati u zavisnosti od vrste problema, životnog konteksta itd. Ono po čemu se dobar terapeut razlikuje od drugih jeste što ume da uvidi potrebu klijenta, pa da u skladu sa tim i menja svoj stil rada, tj. da njegov stil rada ne bude toliko važan koliko je važna potreba klijenta.

Za proces psihoterapije i savetovanja ključan je odnos koji klijent i terapeut izgrade. Sva novija istraživanja ukazuju na to da nikakve metode, tehnike, intervencije i znanja terapeuta, ili uvidi i želje klijenta neće biti tako delotvorni i dovesti do promene kao što je odnos. Problemi, zastoji, sve razvojne krize uglavnom nastaju u odnosu sa ljudima i zato je odnos sa terapeutom tako značajan za rešenje. Empatičnost i razumevanje su zato ono bez čega ni dozvole ni moć terapeuta ne bi bile delotvorne, a terapija ne bi bila ono što jeste – prostor, vreme i način za promene u cilju smanjenja patnje, kvalitetnijeg života i zadovoljnijeg čoveka.

Autor : Filip Stojković

psihološki savetnik, psihoterapeut pod supervizijom

Certified Transactional Analyst (CTA) in the field of Psychotherapy under contract – Psychotherapist under contract

+381638047103

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s