Emocije: Anksioznost

Mislim da ne poznajem ni jednu osobu koja se nije bar nekoliko puta u životu osetila anksiozno. Svima je to dobro poznato i vrlo neželjeno osećanje, tačnije smeša osećanja. Najčešće se izražava kao osećaj zebnje, brige, teskobe, straha. U osnovi jeste strah ili neka njegova podvrsta, čiji intenzitet može biti u rasponu od sitne nelagode pa sve do paničnog napada koji je praćen osećanjem užasa. Telesno se može izraziti takođe na razne načine, znojenjem dlanova, probadanjem ili pritiskom u grudima uz osećaj nedostatka kiseonika, glavobolje, nesanice, košmare, grčeve u mišićima ekstremiteta, ,,nervozna creva“, tremor, kod žena kašnjenje ili izostajanje ciklusa itd. Simptomi su brojni. Svakako, odražava se na seksualnu želju, strpljenje, koncentraciju, a povučenost, depresivnost i strah od loših ishoda je redovni pratilac. U svakom slučaju, anksioznost je poznata kao podmukli mučitelj.

Pročitajte i kako osećanja nastaju?

Funkcija emocija

imagesSvako neprijatno osećanje, a pogotovo anksioznost, nepoželjno je i smatra se automatski negativnim. Cilj ovog teksta je da osvetli jednu drugu perspektivu anksioznosti. Najpre je potrebno vratiti se na osećanja uopšte. Sva osećanja su dobra i pozitivna, ako nas vode na pravu stranu, ako nam koriste na bilo koji način. Funkcija osećanja je pokret, akcija, mobilizacija, tu su da nas pokrenu, da nam pomognu da se adaptiramo na neku situaciju, bilo tako što ćemo se predati, boriti ili pobeći. Ako posmatramo bebu videćemo da su osećanja tu da bi beba preživela. Kasnije, kada odrastemo, nije im funkcija preživljavanje (osim u ekstremnim slučajevima), ali su neraskidivo vezana za kvalitet života.

Zato, bila ona prijatna (kao što je sreća) ili neprijatna (kao što je tuga, ljutnja, krivica, strah) tu su kako bi nas svojom prijatnošću ili neprijatnošću motivisala na akciju, kako bismo rešili problem, zaštitili se, uživali i na taj način bili u kontaktu sa sobom, svojim životom i najvažnije kako bismo preuzeli odgovornost, a zatim i inicijativu da poboljštamo kvalitet svog života. Ništa drugačije nije sa anksioznošću. I ona je alarm i poziv na pokret, na akciju. Javlja se kada nemamo neku veštinu, znanje, sposobnost, a koje su važne za život. To znači da anksioznost u stvari stimuliše na razvoj. Čime? Upravo svojom neprijatnošću.

Pročitajte još kako kontrolisati osećanja?

Gde je rad tu nema anksioznosti

3490869804_9e6ee448ef_bNeprijatnost i frustracija su najvećem broju ljudi najsnažniji motor razvoja. Šta radi osoba kojoj je neprijatno, kojoj nije dobro? Radi sve da joj bude prijatno i dobro. Šta radi anksiozna osoba? Hmm… to je već kompleksnije pitanje. Ali, možda je moguće pojednostaviti na ovaj način – ili ne radi ili radi. Ako ne radi na tome da otkrije uzrok svoje anksioznosti, da shvati gde škripi, gde se trenutno nalazi i šta je potrebno za dalje, koju veštinu nema, kakvu sposobnost treba da razvije, a uz to još i gura osećanje pod tepih, onda je sigurno da će pre ili kasnije doći do paničnog napada a to je ništa drugo do zapostavljena anksioznost. Od zebnje do užasa nije dug put, pravolinijski je i ne treba mnogo vremena. A osoba koja radi – ona neće biti anksiozna. Osoba koja se oseti anksiozno i počne da radi na tome, na svom razvoju, neće biti anksiozna.

Vek anksioznosti

anxiety-2019928_960_720Stiče se utisak da anksioznost nije bila ni tako česta, ni tako aktuelna u nekim prethodnim generacijama. Tome ima više razloga. Jedan od njih jeste društvena i porodična struktura. Ranije generacije živele su u strukturisanijem društvu, patrijarhalnim zajednicama sa ,,lancem komande“ u kojima se tačno znalo svačije mesto i uloga.  Takva jasna struktura pojačavala je osećaj sigurnosti, jer u zajednici ne može da ,,propadne“ jedinka a da se to ne desi čitavoj zajednici. Pojedinac je radio za zajednicu, a zajednica mu je to vraćala sigurnošću. Savremeni svet izgleda dosta drugačije u tom pogledu. Njegoševe reči ,,A ja što ću, ali sa kime ću? Malo rukah, malena i snaga, jedna slamka među vihorove, sirak tužni bez nigđe nikoga…“ možda najslikovitije opisuju gde se danas čovek nalazi u odnosu na svoga dedu, pradedu, a ponegde i u odnosu na oca i njegovo ,,vreme“, budući da se vreme socijalizma tek skoro završeno, a takođe je pružalo isti osećaj sigurnosti.

Danas, kada je komunikacija i interakcija neizbežna, susret sa drugima, kao i sa velikim brojem ljudi istovremeno sasvim uobičajena pojava, gde nema ,,sigurnog“ posla, niti ,,stanova solidarnosti“, nema ni ušuškanosti u zaštitu, znanje, iskustvo i snagu porodične zadruge, čovek se nalazi na ,,vetrometini“ na kojoj mora da se snađe da bi preživeo, i da bi živeo kvalitetno i da bi svojim voljenima obezbedio sve što im je potrebno. Potrebne su nove veštine i znanja koja se često ne mogu naučiti od očeva i dedova, potrebna je drugačija socijalna inteligencija koja ne odgovara iskustvima iz ranijih društvenih sistema, a ni sa čim od toga se niko ne rađa. Potrebno je to razviti, usvojiti, sebe usavršiti, nadgraditi. Razvoj je neophodan na više polja, a tamo gde ga nema, gde škripi, gde nešto fali, tu ima anksioznosti.

Medikamenti kao prečica za neutralizaciju anksioznosti

downloadLekovi zaista omogućavaju da neprijatnost anksioznosti bude kontrolisana, da ne obuzima, ne preplavljuje, da umanje neprijatnost, pa čak i da je neutrališu. Ali rešavaju li medikamenti problem? Ako je osećanje anksioznosti ono što odredimo kao problem onda rešavaju. Ali, ne rešavaju pravi problem, ne rešavaju uzrok anksioznosti. Anksioznost nije uzrok problema, anksioznost je posledica. Mesec, dva, tri, ili šest na medikamentima, pogotovo ako je faza akutna, ako je bolna, mogu da pomognu spuštanjem tenzije. To spuštanje tenzije je korisno za dalji rad, jer osoba može da se posveti svom razvoj, umesto da se bavi emocionalnim teškoćama. Ali ako medikamenti posluže samo da se ,,pregura kriza“ i pravi uzrok ne izađe na svetlost dana, onda ostaju dve mogućnosti: ili će se anksioznost vratiti kasnije, u nekoj drugoj situaciji, kao bumerang ali u obliku paničnog napada, ili će razvoj biti zaustavljen umrtvljavanjem anksioznosti kao našeg urođenog vapaja za razvojem. Anksioznost jeste neprijatna, ume da muči, ume da boli, to je istina. Ali to i jeste suština razvoja, on nije lak, traži vreme, trud, energiju. Razvoj je bolan, ali plodovi razvoja su slatki.

Autor : Filip Stojković

psihološki savetnik, psihoterapeut pod supervizijom

Certified Transactional Analyst (CTA) in the field of Psychotherapy under contract – Psychotherapist under contract

+381638047103

Advertisements

One thought on “Emocije: Anksioznost

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s