Šta je cilj psihoterapije?

Savetovanje i psihoterapija bave se rešavanjem problema koji se dešavaju u životu ljudi. Zato se može reći da je terapija način prelaska iz neželjenog u željeno stanje. Pri tom se ne otklanjaju simptomi kao što su neprijatna osećanja, već se pronalazi uzrok i problem se u njegovom začetku rešava. Rad na konkretnom problemu, odnosno prelaženje iz neželjenog u željeno stanje nije kratkoročno i u vezi sa tim ,,jednim“ problemom, već bi rad trebalo da pokrije šire polje uzroka, posledica, kao i obrazac ponašanja u tim i sličnim situacijama i da trajno dovede do poboljšanja kvaliteta življenja. Kako bi se to postiglo neophodna je autonomija koja je cilj psihotarapije, a koja obuhvata svesnost, intimnost i spontanost.

Svesnost znači širenje svog pogleda na svet i sebe, spoznaja da je realnost šira od našeg subjektivnog doživljaja, razumevanje i prevazilaženje doživljaja iz prošlosti i mudro korišćenje sadašnjeg trenutka za budućnost. Svesnost podrazumeva odgovor na pitanje zašto radim baš ovo što radim, zašto baš u ovoj situaciji i zašto baš u ovom trenutku. Biti svestan znači živeti ovde i sada. Osećati ,,unutrašnje“ senzacije jednako kao i one koje dolaze iz ,,spoljnog“ sveta, osluškivati urođena čula, da se vidi i doživi neposredno iskustvo u svakom trenutku, to je svesnost. Čitati knjigu a ne misliti na posao koji kasnije treba uraditi, i raditi posao a ne žaliti zbog toga što u tom trenutku ne čita knjigu može samo svesna osoba.

Intimnost je kao i svesnost sposobnost koja se razvija. Potencijal za intimnost ili bliskost je urođen ali ga je potrebno razvijati i u njega ulagati kako bismo došli do zadovoljavajućeg nivoa učestovanja u bliskosti sa drugim ljudima. Za vezivanje sa drugima neophodna je kvalitetna povezanost sa sopstvenim željama i potrebama, zahtevima, ciljevima, vrlinama i manama. Potrebno je upoznati i prihvatiti sebe, biti sobom zadovoljan, kako bi bilo moguće upoznati i prihvatiti druge i biti zadovoljan u odnosu sa drugim ljudima. Intimnost je direktno povezana sa kvalitetom života, što znači da je osećaj ispunjenosti i zadovoljstva životom u zavisnosti od toga u kojoj meri smo sposobni da budemo intimni ili povezani, jednako sa drugima i sobom. Ne plašiti se bliskosti, biti samopouzdan u odnosu sa drugima može osoba koja je razvila svoj kapacitet za intimnost.

Spontanost je još jedna sposobnost koja izgrađuje autonomiju čoveka. Ona predstavlja slobodu izražavanja svojih misli, stavova, vrednosti i osećanja u bilo kom trenutku, kao i slobodu izbora. Spontana osoba poseduje uvid u više izbora koje može napraviti u istoj situaciji jer je svesna svojih mogućnosti i u tome fleksibilna. Uz to, spontanost podrazumeva i odgovornost za svoje izbore, odluke i reakcije. Zbog odgovornosti spontana osoba nije isto što i impulsivna osoba jer ne reaguje automatski, prisilno, niti su njeni izbori ograničeni disfunkcionalnim izborima iz prošlosti.

Autonomija je sveobuhvatno stanje ili preciznije stav koji čovek zauzima u odnosu na svet koji ga okružuje. Autonoman čovek je u stanju da živi u skladu sa sobom i sa svetom, da se oseća dobro u svojoj koži, da kreira svoj život onako kako želi. Kada gubi, autonomna osoba zna šta da radi sa svojim gubitkom, ima alternativne mogućnosti i svesna je svojih kapaciteta i sposobnosti, zato realno sagledava svoje životne okolnosti i u njima funkcionalno živi, kreirajući sa ljudima odnose međusobne razmene.

Advertisements

2 thoughts on “Šta je cilj psihoterapije?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s