Emocije: Kako ih kontrolisati?

U prethodnim tekstovima koji su za temu imali osećanja bilo je reči o tome kako osećanja nastaju, čemu služe, koja su to adekvatna i neadekvatna osećanja i na osnovu čega to možemo znati, o korisnosti neprijatnih osećanja koja su često zanemarena, potiskivana ili osuđena kao negativna. U ovom će tekstu biti reči o tome kako kontrolisati sopstvena osećanja.

Često možemo čuti sebe i druge kako kažemo da nas je neko osećanje obuzelo. ,,Upao sam u depresiju“, ,,obuzela me je tuga“, ili ,,spopala me neka anksioznost“ su česti načini na koje opisujemo to kako se osećamo. Prvo što se može uočiti jeste da u takvim izjavama osećanja deluju kao nešto što se događa, dolazi od nekud, pojavljuju se samovoljno, onda kada njima (osećanjima) to odgovara. To svedoči o nedostatku odgovornosti za sopstvena osećanja.

Takođe, može se čuti kako se osećanja ,,javljaju“ u nekim situacijama po difoltu, šablonski. Kao da su te situacije neraskidivo vezane za određeno osećanje. Na neki način između situacije i osećanja stoji znak jednakosti. To se događa jer tako štedimo vreme, ne procesuiramo svaku situaciju ponaosob, već se na osnovu nekog ranijeg iskustva ili više iskustava inicijalno isto osećamo u sličnim ili istim situacijama. Ušteda vremena je vrlo korisna i opravdava postojanje takvih šablona. Ali, automatizovano osećanje može biti ometajući faktor kada želimo da kontrolišemo to što osećamo i kako to ispoljavamo.

Kontrola nefunkcionalnih ili neadekvatnih osećanja o kojima je bilo reči u prethodnom tekstu je poželjna jer vodi promeni neadekvatnog osećanja i osećanju onog koje je adekvatno tj. funkcionalno. Kako ne bi bilo zabune oko toga da je potrebno kontrolisati samo neadekvatna osećanja (bilo zbog toga što ne odgovaraju relnosti, ili što je intenzitet neodgovarajuć ili nečeg trećeg) korisno je naglasiti da realno postoje situacije u kojima je potrebno kontrolisati i adekvana osećanja (to su situacije na poslu, na javnim mestima, u stresnim situacijama i sl.).

Da bismo bili u stanju da kontrolišemo svoja osećanja neophodno je prihvatiti činjenicu da ih mi sami proizvodimo, ona su naša. Produkt su naših misli i ocene situacije u kojoj se osećamo. Zato bi mnogo više odgovaralo stvarnosti kada bismo ono što osećamo saopštavali u formi ,,osećam se depresivno“, ,,tužna sam“ ili ,,anksiozan sam“. Na taj način sebi vraćamo ne samo odgovornost za to kako se osećamo, već i moć da to možemo kontrolisati ili čak i ne osećati.

Kada govorimo o kontroli emocija u određenim situacijama koje su gore pomenute kada su nam osećanja automatizovana neophodna je svest o situaciji, što znači svest o tome zašto se baš tako osećamo u toj situaciji a ne nekako drugačije. Sam uvid i svesnost o situaciji u kojoj se nalazimo kao i osećanju koje osećamo već je na neki način kočnica, jer delići sekunde koje potrošimo na to znače da nismo impulsivno odreagovali.

Na kraju, tehnika kontrole kao što je brojanje do deset je takođe vrlo korisna kada ne želimo da impulsivno odreagujemo. Distanciranje od sopstvenog osećanja je još jedna tehnika koja može biti od pomoći i izlgeda tako što sebi možemo reći ,,ok ja se sada osećam tako i tako, ali ja nisam isto što i moje osećanje i zato sada mogu to da ispoljim kako želim“.

Sasvim je jasno da je za kontrolu osećanja između ostalog neophodna svest o sebi i situaciji u kojoj se nalazimo, kao i svest o tome zašto se baš tako osećamo, ali je potrebna i moć i odgovornost za sebe, svoje ponašanje i osećanje koju koristimo kako bismo u trenutku odlučili kako ćemo reagovati. Postoje dva nivoa kontrole, kontrola ispoljavanja i kontrola samog osećanja emocije. Za početak je lakše kontrolisati ispoljavanje uz svest o tome šta osećamo, a na nešto višem nivou je kontrola samog osećanja neke emocije koja znači da mogu i ne moram nešto da osećam, tj. mogu da se osećam kako hoću. Prihvatanje odgovornosti za svoje postupke i osećanja osim što znače i davanje sebi moći upravljanja samim sobom, svedoče i o našoj slobodi da izaberemo kako ćemo se osećati i to ispoljavati. Sloboda nam daje mogućnost da iako se nalazimo u situaciji koja nam je okidač za neko osećanje mi možemo birati kako ćemo to osećanje ispoljiti, pa i da li ćemo to osećanje uprokos situaciji osećati ili ćemo osećati nešto sasvim drugo.

Advertisements

One thought on “Emocije: Kako ih kontrolisati?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s