Moj prvi put na psihoterapiji

Mnogi čitaoci, koji će se sami prepoznati, u više navrata želeli su da čuju nešo više o psihoterapiji iz perspektive klijenta, za razliku od dosadašnje najčešće ovde istaknute pozicije terapeuta. U ovom tekstu ću zato sa vama podeliti svoje autentično iskustvo prvog odlaska na terapiju u ulozi klijenta. Razloge svog odlaska neću navesti, ne zato što mislim da je to neophodno skrivati, već zato što mislim da bi to skrenulo pažnju sa poente teksta a to je da se svi ljudi, ma zbog kog razloga odlazili na terapiju, na prvoj seansi gotovo isto osećaju. Da ne dužim sa uvodom, prećiću na stvar.

Bila je zima, početak decembra. Seansu sam zakazao mehanički, bez previše razmišljanja o tome kako će izgledati, kako ću se osećati, na koji ću način pričati o svom problemu. To mi nije bilo svojstveno. Mali perfekcionista u meni obično je do detalja osmišljao svoj nastup, strukturisao izlaganje. Ovog puta nije bilo tako. Proći će neko vreme dok ne shvatim zašto.

Na svoj prvi zakazani sat pojavio sam se od glave do pete odeven u različite nijanse sive, što je sasvim odgovaralo tmurnom kišovitom danu. U prostoriji je bilo vrlo toplo ali je meni bilo jako hladno iako sam bio zakopčan do grla i sedeo u jakni. Bio sam sleđen. Stegnute vilice, ukočenog tela, hladnih ruku ali vlažnih dlanova. Na pitanje zbog čega sam došao na terapiju odgovorio sam šturo, u dve rečenice, tako imenujući dva problema koja sam želeo da rešim. Na dalja pitanja odgovarao sam hladno, bez emocija, strogo poslovno, lakonski. Ja koji volim da pričam o svemu naširoko i nadugačko, bogato ukrašavajući rečenice, sa žarom u očima i uzbuđenjem u telu sada sam pričao sterilnim jezikom i anesteziranim pogledom.

Zapravo ja sam bio prestravljen. Plašio sam se da priznam da imam problem, plašio sam se reakcije čoveka kog prvi put vidim a trebam pred njim da se ogolim. Plašio sam se i sebe i svojih reakcija, znao sam da ću tu čuti, videti i upoznati i one delove sebe koje sam i od sebe do sada skrivao. Plašio sam se i samog straha i baš zato ga nisam osećao onda kada sam seansu zakazivao, već sam ga potisnuo kako bih uopšte i mogao da dogovorim termin.

Psihoterapeut je bila žena, pedestih godina. Vrata je otvorila širom, kao kada ulazi neki veoma važan gost. Pozdravila me je sa blagim osmehom, bez usiljene ljubaznosti, sa izvesnom dozom ozbiljnosti koja je bila sasvim u skladu sa situacijom. Ponudila mi je da sednem, a ja sam se smestio tamo gde sam smatrao da je moje mesto, na kauču, iako nije bilo nikakvih prepreka da sednem u fotelju.

Sela je posle mene, a na njenom krilu video sam poveći rokovnik u dobro prošivenom kožnom povezu. Nije ga nešto naročit koristila, imao sam utisak da je tu više kao dekor uobičajen za takvo mesto. Bilo mi je drago što nije mnogo pisala. To što je bila više usmerena na slušanje onog što imam da kažem, ma kako šturo bilo i gledanje mog lica, ma kako smrznuto izgledalo razumeo sam kao otvorenost za mene lično. U suprotnom, da je većinu vremena koristila olovku i papir moja anksioznost bila bi još veća. Osećao bih se kao u bolnici, kod lekara, koji u svojoj žurbi gleda da zadovolji birokratsku proceduru pisanja dijagnoze i šifre, a da se i ne susretne sa licem pacijenta koji mu se obraća za pomoć.

Kada sam imenovao svoje probleme zbog kojih joj se i obraćam bilo je nešto lakše. Fantazija o tome kako će drugi videti moj problem, da li ću zbog toga biti smešan ili glup, slab ili nesposoban ipak nije imala mnogo veze sa realnošću, valjda baš zato i jeste fantazija. Reagovala je sasvim normalno. Nije bilo ni podsmeha ni prekora, još važnije, nije bilo ni nekog isforsiranog saosećanja zbog kog bih se osećao kao bednik. Njena reakcija je bila u nekoj formi poput ,,OK, to je problem s kojim ste došli. Razumem da Vam zbog toga nije lako. Hajde da vidimo kako Vam ja mogu pomoći da taj problem rešite.“

To je bio pogodak u centar. Dobio sam šta mi je bilo potrebno. Čula je šta mi pravi problem, razumela da mi to smeta i ponudila mi svoje znanje kao način i pomoć da taj problem rešim. Ispoštovala je i mene i moj problem. Nije procenjivala koliko je to ozbiljno ili krupno. Nije rekla lako ćemo ili slično. To je sve što mi je za početak bilo potrebno.

Iako sam i dalje bio uplašen, više se nisam plašio reakcije drugog, bio sam prihvaćen. Strah koji je ostao bio je usmeren možda više na to šta ću o sebi saznati, ili hoću li ja to moći i umeti. To je bila neizvesnost pri upuštanju u nešto sasvim novo i nepoznato. Do kraja tog prvog sastanka razgovarali smo o tome šta ja to tačno želim, kako zamišljam sebe bez problema sa kojima sam došao. Zajedno smo pravili strategiju koja će voditi cilju.

Cilj prve seanse je u tome da se probije led nesigurnosti, straha i stida, a probijanje leda nije tako jednostavno. Osnovno što sam dobio tada bilo je osećanje sigurnosti. Osećao sam se sigurno na tom mestu i sa njom kao svojim terapeutom, a poverovao sam da ona ima kapacitet i znanje koji će meni biti od koristi. To je bilo sasvim dovoljno da znam da mogu  i želim da zakažem seansu za sledeću nedelju.

Advertisements

4 thoughts on “Moj prvi put na psihoterapiji

  1. Ovo je odlično! 😁 Kako si samo sve do detalja opisao, ja sam oduševljena! 😁 Ja sam išla na svoju prvu seansu kod psihologa pre tri dana i imala sam poprilično sličan strah, misli i mehanizam odbrane kao i ti. 😊 Dao si mi inspiraciju – moraću i ja da napišem sopstveno viđenje odlaska kod te divne žene koja mi je srušila mnoge barijere! 😁
    Svaka ti čast na tekstu! 😁 Još jednom, odličan je! 😁

    Liked by 1 person

    1. Hvala Jovana, drago mi je da ti se dopalo. Zbog tog mog licnog iskustva mogu bolje da razumem klijente koji sada dolaze kod mene na terapiju i savetovanje.

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s