Emocije: Kako osećanja nastaju?

Emocije su prirodne reakcije koje su vezane za konkretne događaje i situacije u kojima se čovek nalazi. One imaju adaptivnu funkciju, što znači da nas pokreću u situacijama u kojima je to potrebno. Produkt su naših uverenja i doživljaja što znači da ne nastaju sama od sebe već ih mi proizvodimo. Često se može čuti kako ljudi za sebe kažu kako nisu naročito emotivni ili su u drugoj krajnosti pa su emotivci. Osećanja su deo prirode, urođena su, zato ona podjednako svakome pripadaju. U kojoj će meri neko osećati i ispoljavati osećanja ne zavisi od urođenog kapaciteta ili sposobnosti za to već od onoga što se stiče kao što su uverenja. Zato će osoba koja emocije smatra izuzetno značajnim osećanja jasno ispoljavati, dok će osoba koja emocije ne vrednuje previše ili ih smatra slabošću verovatno osećanja sakriti, ili ih u ekstremnim situacijama neće ni osećati.

Nećemo ovde zastupati ni jednu krajnost, ni preteranu emotivnost ni neprirodnu neemotivnost. Biće reči o tome kako emocije nastaju i na koji način nam mogu biti korisne, koja je njihova svrha i šta gubimo ukoliko osećanja ne vrednujemo dovoljno pa ih se odreknemo.

Emocije su produkt našeg ličnog doživljaja situacije. Emocija nastaje u lancu događaja koji je u vezi sa tom situacijom. Prva u lancu je stimulusna situacija koja predstavlja neku promenu u spoljašnjem svetu, ali to nije nužno spoljašnji svet budući da stimulus može biti i unutrašnji. Zatim sledi opažanje koje je neophodno kako bi mogla nastati reakicija na neku situacuju. Sledeća karika u lancu je pripisivanje značenja situaciji. Samo opažanje ništa ne znači u postupku nastanka emocionalne reakcije, već je pripisivanje značenja ono sto će biti od presudnog značaja za razumevanje, ovim situacija biva dekodirana i dobija smisao a proces se događa automatski, u istom trenu kada i opažanje. Pripisivanje važnosti je sledeće i samo u situacijama koje dobiju oznaku važnosti može se javiti emocija. Nakon što je propisan značaj pokreće se biološki program koji nazivamo emocionalnom telesnom reakcijom. Takva reakcija koja je osećanje u užem smislu podrazumeva povećani stepen pripravnosti i stimuliše čitavo telo na akciju. Spremnost na akciju je povezanost emocije i telesne promene, što znači da svaka emocija ima specifičnu akciju. Zatim sledi mišljenje kojim osoba bira najbolje moguće ponašanje u odnosuna procenjenu stimulusnu situaciju. Akcija je poslednja karika lanca događaja u kom se osećanje razvija i opaža. Akcija u mnogome objašnjava i postojanje emocije. Svakom emocijom osoba postaje motivisana za određenu vrstu ponašanja, to je nagon ili impuls za akciju.

Primera radi u situaciji smo da šetamo parkom, opažamo više pasa koji nam se približavaju. Ti su psi bez kontrole i nadzora i mogu biti veoma opasni. Zato ćemo osetiti ,,kako se krv ledi u žilama“ odnosno povlači se ka grudnom košu i glavi, osetićemo da je vazduh zadržan u plućima što znači da smo gotovo spremni za akciju. Nakon što smo procenili svoju snagu u odnosu na pretnju naša će reakcija biti npr. bežanje. Jasno je da je osećanje koje je ovde opisano osećanje straha. Čitav mentalni proces koji je ovde detaljno razrađen, a tiče se nastanka i opažanja osećanja događa se u samo nekoliko trenutaka.

U sledećem nastavku biće još reči o emocijama, o adaptivnoj snazi osećanja, adekvatnim i neadekvatnim osećanjima, kontroli emocija i emocionalnoj inteligenciji.

Advertisements

2 thoughts on “Emocije: Kako osećanja nastaju?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s