Kritika- kako je uputiti bez svađe i teških reči?

Svrha postojanja kritike jeste da ukaže na to šta je pogrešno, a samim tim šta treba menjati. Uglavnom je prate neprijatna osećanja, što je dobro, jer upravo ona i stimulišu na neku promenu. Uobičajeno je mišljenje da je onome koji kritikuje lakše i prijatnije nego onome kome je kritika upućena. Neprijatne emocije može da oseća i strana koja kritikuje i strana koja kritiku prima. Onaj koji prima može osetiti stid, krivicu, tugu, pa i ljutnju, dok onaj koji kritikuje uglavnom će se osećati ljuto, a sva nabrojena osećanja su po kvalitetu neprijatna. Zbog intenziteta osećanja kritika može lako biti povod za svađu.

Svađa može nastati iz više razloga. Npr. kada osoba koja kritikuje pretera u kritici, kada vređa ili omalovažava, ili prosto kritiku saopštava sa intenzitetom ljutnje koji nije adekvatan situaciji. Svađa će nastati zbog toga što će druga osoba osećati nepravdu, da je kritikovana više nego što treba i zato će želeti da se brani, ili će se naljutiti pa će uputiti kontra-kritiku. Može se osetiti ugroženo, uvređeno ili poniženo, pa će i zato želeti da zaštiti sebe i svoje dostojanstvo. Svađa će nastati i kada osoba kojoj je kritika upućena ne ume da istrpi kritiku, da prihvati mogućnost da je pogrešila. Osećanja uniženosti, krivice, manje vrednosti mogu biti velika prepreka. Realno je da smo sposobni za grešku, jer nismo savršeni i da nam eventualna kritika neće oduzeti ni dostojanstvo, ni vrednost.

Kako bismo mogućnost svađe izbegli korisno bi bilo da kritiku upućujemo na adekvatan način korišćenjem tzv. ,,JA poruka“. To konkretno znači upućivanje poruke konkretnoj osobi, na društveno prihvatljiv način, u vezi sa konkretnom spornom stvari i u momentu koji je što bliži trenutku kada se sporna stvar dogodila.

Npr. kritika radniku zbog neobavljenog posla može da glasi: ,,Kolega, dužnost mi je da Vam skrenem pažnju na propuste koje sam uočio u Vašem radu. Da bi se posao nesmetano odvijao neophodno je da svaki radnik svoje obaveze završi na vreme. Potrudite se da sledeći put svoj zadatak obavite u zadatom vremenskom okviru.“ Ovako upućena kritika mnogo bolje zvuči od ,,Slušaj me ti nesposobnjakoviću, sledeći put letiš na ulicu.“.

Devojka kojoj smeta to što joj dečko ne posvećuje više pažnju kao ranije ima mnogo veće šanse da dobije ono što želi ukoliko kritiku uputi npr. rečima: ,,Nedostaješ mi u poslednje vreme. Tužna sam jer ne provodimo vreme zajedno u meri u kojoj bi to želela.“ Ukoliko mu bude prebacila rečima ,,Ti mene zapostavljaš! Ako su ti svi drugi važniji šta ću ti onda ja.“ šansa da će dobiti pažnju koja joj pripada drastično opada, a mogućnost svađe je ogromna.

Uputiti kritiku ,,JA porukom“ ne znači potisnuti ljutnju ili ljubazno kritikovati. Ljutnja je svakako u redu. Ali ukoliko ljutnju ili bilo koje drugo osećanje iskoristimo tako da onom drugom kritikom stavimo do znanja da je loš, ta kritika neće imati pozitivan efekat. Ako želimo da kritikom poboljšamo odnos sa osobom kojoj kritiku upućujemo, ili da svom kolegi na poslu ili podređenom ukažemo na nedostatke kako bi radne performanse bile bolje važno je voditi računa o njihovom dostojanstvu, osećanjima i sposobnostima jednako kao i o svojim.

Više puta je, u prethodnim tekstovima bilo reči o važnosti odvajanja bića čoveka i njegovog ponašanja, jer biće i ponašanje nisu isto. Ako bi bili isto onda ne bi postojala mogućnost promene ponašanja, budući da je čovek takav kakav je samim svojim postojanjem. Kada je kritika u pitanju to je vrlo korisno imati na umu. Svaka kritika koja je upućena na biće čoveka ima negativan karakter. To su najčešće uvrede tipa konju, kretenu, lažovčino, majmune itd. ili etikete kao ,,svi ste vi isti“, ,,od tebe se ništa bolje i ne može očekivati“ i slično. Kritika upućena ponašanju čoveka uvek poziva na promenu tog ponašanja, pa zato kada kritikujemo nećemo reći ,,Stoko jedna zašto nisi…“ već ćemo reći nešto tipa ,,Jako mi je zasmetalo (rastužilo, naljutilo i sl.)  to što nisi…“ Razlog upućivanja kritike je promena ponašanja koja će onda dovesti do kvalitetnijeg odnosa i većeg zadovoljstva za obe strane. Zato treba voditi računa pri kritikovanju, kako to ne bi dodatno ugrozilo odnos koji u stvari želimo da ulepšamo.

Advertisements

4 thoughts on “Kritika- kako je uputiti bez svađe i teških reči?

  1. Bice i ponasanje nisu isto?! (Mozda nisam trebala bas i uzvicnik da stavim) ali toliko je logicno a toliko se oko toga `saplicemo`… Molim Vas da jedan tekst samo tome posvetite. Imam rodjaka koji je u zivotu sve `pogresno radio` ( to je ocena cele familije). Roditeljima priredjivao muke (mada za razliku od ostatka familije moje misljenje je bilo da ni to njegovo ponasanje nije bas bilo bez objasnjenja, naime otac je pio a majka se malo vise bavila ocem nego decom). Kasnije jeovaj isti rodjak napustio prvu zenu i dvoje male dece (jer se `zaljubio u drugu`), pa je propao i brak sa tom sledecom (i opet jedno dete ostalo bez oca, mada ne bas kao u prvom slucaju gde je stvarno prekinut kontakt i sa decom), pa je i treci put napustio trecu zenu (sa kojom nema dece) jer se opet zaljubio u neku novu..Sad je on vec u zrelim godinama, oko 50, i cela familija je, najzad, odlucila da se skroz razocara i da ga napusti, u smislu prekida kontakta..Slucaj je hteo da i ta veza ne uspe, on je sam, ocajan sto su ga svi napustili i sto je uvek osecao kao da je `crna ovca` familije…Meni nekako ipak zao i pozovem ga telefonom da pitam za zdravlje i od cega zivi (prima jako malu invalidsku penziju, pije puno lekova a i pije alkohol), strah me da ga jednog dana ne zateknemo, ne daj Boze, mrtvog, ili pijanog ili da se zapali jer ne zna nista sam da spremi, ni ves da opere itd..Ali ostatak familije misli da mu jednom treba okrenuti ledja, da udari o dno, da strada, da prestane da se samosazaljeva itd. i da mu moja paznja samo moze biti na stetu..Kako sad hriscanski postupiti? Meni se sve cini da je njegovo uzasno ponasanje negde puno sitnih opravdanja i da on u svom bicu nije los, vec kao neki nezreli, osetljivi, mali decak (koji, doduse, nije ispao osetljiv za druge) i znam da postoji razlog kad me neko pita: a zasto ga zoves, znas li jednu njegovu dobru osobinu i da je jednu dobru stvar u zivotu uradio sem sto je i roditelje i sve svoje zene i decu unesrecio? Mozda ja i gresim (znam tu pricu kako ne treba biti sazavisnik ni alkoholicaru, kad se napije i zaspe u svojoj povracci- treba ga ostaviti da se u njoj i probudi, sve to znam)? Mozda ja samo glumim dobru i sazaljivu osobu a u stvari hranim svoju gordost time sto kao jedina sad osecam samilost? Mozda treba da razmislim sta je za njega bolje pa makar to i bilo naizgled grubo? Ne znam sta da radim, kako i koga da poslusam? Njegovo ponasanje jeste bilo uzasno ali njegovog `bica` (koje gresi i pada) mi je zao..I pitam se- ako vec nista ne valja, sto su ga roditelji ipak tolko voleli, prva zena se borila da ostane s njom vise nego sto je zamislivo, druga je zalila takodje, treca isto, sta su to u njemu volele? Zasto ga ja volim kad znam da je sve zene i decu strasno povredio? Ajde da Vas vidim, pomozite 😉

    Like

    1. Da, zvuci kao jedna ozbiljna prica. Izvinite sto tek sada odgovaram, nije me bilo neko vreme. Neko ko je zavisnik od bilo cega, pa i od alkohola neophodno je lecenje, to je jedini moguci pocetak nekog srecnijeg nacina zivljenja. Vrlo ste mudro primetili mnoge stvari, npr. da ga svi jako vole iako mnogi misle da je los, ili to da je neophodno da uvidi svoj pad i da prihvati odgovornost za sebe kako bi sam ustao. Tacno je da ne treba pomagati nikome u samounistenju, ali ako zelimo da budemo od pomoci osobi koju volimo potrebno je voleti onako kako joj je to i potrebno. To bi znacilo npr. ,,ja sam tu za tebe, ali to ne znaci da cu raditi za tebe ono sto ti sam za sebe treba da uradis”. Ne mozemo nikoga spasiti ako sam ne zeli da bude spasen.

      Like

  2. Hvala na odgovoru. Ne znam sta sam i koliko ocekivala od vaseg odgovora, ali zadovoljna sam.
    Tesko da bi rodjak i prihvatio bilo kakvu kritiku i savet jer on nije sposoban za zdravo rasudjivanje dok god pije razne tablete a i alkohol.
    Ni mi, uslovno receno- zdravi, nismo uvek svesni da treba da ~pozelimo~ da se spasimo od svojih poroka i grehova.. Prvo da shvatimo, pa da pozelimo da se spasimo pa jos i da istrajemo na tom putu..Ceo zivot je kratak za takav posao..
    Hocete li napisati clanak na temu: `Bice i Ponasanje nisu isto` ?
    Pozdrav

    Like

  3. Drago mi je da vam je odgovor bio koristan. Ta razlika izmedju ponasanja i bica se cesto javlja u mojim tekstovima pa mi se nekako cini da je poseban tekst na tu temu nepotreban. Ali cu razmisliti o Vasem predlogu. Mozda imam jos ponesto da kazem na tu temu sto bi moglo da stane u jedan poseban tekst 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s